СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БИХ, број 27/26

На темељу члана 72. став (3) Закона о лијековима и медицинским средствима („Службени гласник БиХ“ број 58/08), Стручни савјет Агенције за лијекове и медицинска средства Бсне и Херцеговине, на приједлог директорице Агенције за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК
О НАЧИНУ ПРИЈАВЉИВАЊА, ПРИКУПЉАЊА И ПРАЋЕЊА НЕЖЕЉЕНИХ РЕАКЦИЈА НА ЛИЈЕКОВЕ

Члан 1.
(Предмет Правилника)

(1) Овим правилнком уређује се начин и поступак извјештавања о нежељеним реакцијама на лијекове, начин реаговања на њих, обавезе медицинског особља, носилаца дозволе за стављање лијека у промет, правог лица ком је одобрен интервентни увоз лијека и правног лица ком је одобрено клиничко испитивање лијека, начин подношења и садржај периодичног извјештаја, те начин организовања система фармаковигилансе.

(2) Овим правилником уређује се поступање о нежељеним реакцијама везаним за лијекове с дозволом за промет на тржишту Босне и Херцеговине, лијекове с дозволом за интервентни увоз на тржиште Босне и Херцеговине, те лијекове у поступцима клиничких испитивања и вакцине.

Члан 2.
(Дефиниције)

(1) Изрази употријебљени у овом правилнику, а који нису прописани Законом о лијековима и медицинским средствима („Службени гласник БиХ“ број 58/08, у даљем тексту: Закон), имају слиједеће значење:

a) Медикацијска грешка је свака спречива грешка у поступку прописивања, издавања, припреме, примјене или надзирања лијека која може довести до штетног учинка на пацијента или до неправилне примјене лијека;

б) попратни извјештај (енг. follow-up report) је поступак којим се употпуњавају информације из иницијалне пријаве, неопходне за детаљнију анализу пријаве или како би се пријава учинила ваљаном;

ц) интеракција је промена фармакокинетичких или фармакодинамичких својстава лијека узрокована истовременом примјеном другог лијека, хране или неке друге супстанце;

д) нежељени догађај је нежељено искуство које се догодило у периоду примјене лијека и за које узрочно-посљедична веза с примјеном лијека немора бити доказана. Нежељено искуство представља било који ненамјеравани и нежељени знак (нпр. абнормални лабораторијски налаз), симптом или болест, временски повезан с примјеном лијека;

е) озбиљан нежељени догађај је нежељени догађај који има за посљедицу смрт, непосредну животну угроженост, инвалидност, болничко лијечење, продужетак постојећег болничког лијечења, конгениталне аномалије, односно дефект откривен по рођењу, или захтијева интервенцијске мјере у циљу спречавања наведених посљедица;

ф) спонтано пријављивање подразумијева добровољно пријављивање нежељених реакција на лијекове у промету које су се јавиле током лијечења пацијента. Спонтано пријављивање обављају здравствене установе или здравствени радници;

г) обавезно пријављивање је пријављивање које обавља одоговорно лице за фармаковигилансу, запослено у правном лицу које је носилац дозволе за стављање лијека у промет или носилац дозволе за интервентни увоз;

х) Безбједоносни извјештај о појединачном случају (енг. Individual Case Safety Report, ICSR) је структурирани извјештај о појединачном случају сумње на нуспојаву, који садржи минимални скуп података потребан за фармаковигилантну процјену и извјештавање;

и) Сигнал је информација о новој, нежељеној реакцији на лијек или новој проблематици у вези с познатом реакцијом, која се открива анализом података из различитих извора (спонтана пријава, клиничке студије, литература) и захтијева даљу процјену ради утврђивања да ли постоји узрочна веза и потреба за регулаторним мјерама, попут измјена у сажетку описа својстава лијека и у упутству за пацијента;

ј) Периодични извјештај о нешкодљивости лијека (енг. Periodic Safety Update Report, PSUR) је документ који садржи информације о безбједности лијека, односно нежељеним реакцијама лијека, као и податке о обиму изложености пацијената лијеку, који су прикупљени у прописаном временском периоду ради периодичне процјене безбједности лијека, и предлагања промјена услова из дозволе;

к) Злупотреба лијека је стална или повремена, намјерна прекомјерна употреба лијека праћена штетним физичким и душевним ефектима;

л) Неодобрена (енг. off-label, неправилна) примјена лијека је примјена која није у складу с примјеном наведеном у важећем сажетку описа својстава лијека;

м) Нови лијек је лијек који има дозволу за стављање лијека у промет у Босни и Херцеговини и који је у употреби у хуманој медицини у Босни и Херцеговини мање од пет година проматрајући сваку одвојену индикацију, пут примјене и/или фармацеутски облик;

н) систем управљања ризиком (eнг. Risk Management System, RMS) обухвата фармаковигилантне активности и интервенције које препознају, описују, спречавају и смањују ризике повезане с лијековима, укључујући и оцјену резултата тих интервенција;

о) План упраљања ризиком (eнг. Risk Management Plan, RMP)је план који представља детаљан опис система упраљања ризиком;

п) Eвропска агенција за лијекове (eнг. European Medicines Agency, EMA) је децентрализовано тијело Европске уније задужено за знанствену процјену, надзор и праћење безбједности лијекова за хуману и ветеринарску примјену на чије одлуке у подручју фармаковигилансе се Босна и Херцеговина реферише, као држава која је кандидат за чланство у Европској унији;

р) Одбор за процјену ризика у подручју фармаковигилансе (eнг. Pharmacovigilance Risk Assessment Committee, PRAC) је стручни одбор Eвропске агенција за лијекове одговоран за процјену и праћење безбједности лијекова за хуману примјену унутар Европске уније са средишњом улогом у систему фармаковигилансе Европске уније, те даје знанствене препоруке о питањима која се односе на идентификацију, процјену, смањење и комуникацију ризика повезаних са примјеном лијекова, укључујући евалуацију периодичних извјештаја о нешкодљивости лијекова, планова управљања ризиком, сигнала безбједности и постмаркетиншких безбједоносних студија;

с) Одбор за хумане лијекове (eнг. Committee for Medicinal Products for Human Use, CHMP) je главни знанствени одбор Eвропске агенција за лијекове који је одговоран за процјену и давање знанствених мишљења о лијековима намијењеним за примјену код људи;

т) Нулти дан (eнг. Day Zero, Day 0) je дан откад је носилац одобрења за стављање лијека у промет на тржиште Босне и Херцеговине запримио пријаву сумње на нежељени учинак лијека;

у) Писмо здравственим радницима (енг. Direct Healthcare Professional Communication – DHPC) је службени документ који носилац одобрења за стављање лијека у промет у Босни и Херцеговини, у договору са Агенцијом за лијекове и медиицинска средства Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција) упућује здравственим радницима ради благовременог информисања о важним новим безбједоносним сазнањима о лијеку;

в) Смјерницa о доброј фармаковигилантној пракси (енг. Guideline on good pharmacovigilance practices, GVP) je скуп европских смјерница које утврђују стандарде и поступке за успостављање, провођење и одржавање система фармаковигилансе ради обезбјеђења континуираног пражења безбједности лијекова;

з) Колаборативни центар за праћење нежељених реакција лијекова при Свјетској здравственој организацији смјештен у Упсали (eнг. World Health Organization – Uppsala Monitoring Centre, WHO-UMC) је центар који прикупља, анализира и процјењује податке о безбједности лијекова из цијелог свијета у оквиру Програма WHO за међународно пражење лијекова;

аа) Медицински рјечник за регулаторне послове (engl. Medical Dictionary for Regulatory Activities, MedDRA) је стандардизовани међународни медицински рјечник који се користи за кодирање и класификацију нежељених реакција, индикација и других медицинских појмова у регулаторним, клиничким и фармаковигилантним активностима;

бб) Вијеће међународних организација за медицинске знаности (eнг. Council for International Organizations of Medical Sciences, CIOMS) је вијеће које развија глобалне смјернице и стандарде за етику у биомедицини, клиничка испитивања и фармаковигилансу;

цц) Детаљни опис система фармаковигилансе (eнг. Detailed Description of the Pharmacovigilance System, DDPS) је систем кјоји носилац дозволе за промет лијека мора доставити надлежној установи као доказ да има успостављен систем за прикупљање и процјену безбједоносних информација о лијеку;

дд) Главна документација о систему фармаковигилансе (eнг. Pharmacovigilance System Master File, PSMF) je документ који садржи цјеловити опис система фармаковигилансе носилаца дозволе за лијекове, укључујући организацијску структуру, процесе, одговорности, уговоре, извјештаје и контролне мјере;

дд) Попис референтних датума Европске уније (eнг. European Union Reference Date List, EURD) је попис учесталости подношења периодичних извјештаја нешкодљивости лијека за поједине активне супстанце или њихове комбинације, усвојен на нивоу Европске уније; (EU);

ее) Привремени попис је попис активних супстанци или њихових комбинација за које се привремено примјењуу претходно утврђени рокови и учесталост подношења периодичних извјештаја о безбједности лијекова, док не буду укључене у попис референтних датума Европске уније;

фф) Периодични извјештај о нешкодљивости лијека у фази клиничког развоја (eнг. Development Safety Update Report, DSUR) je извјештај који се подноси надлежним тијелима како би се обезбједила процјена ризика током испитивања лијека;

ии) Испитивање безбједности лијека након одобрења (eнг. Post-Authorisation Safety Study, PASS) je испитивање проведено с циљем идентификације, карактеризације или квантификације ризика повезаних с примјеном лијека у стварној популацији;

гг) Фактор одјека је библиометријски показатељ који мјери процјени број цитата које добије научни рад објављен у релевантној литератури.

Члан 3.
(Надлежност Агенције)

(1) Ради заштите здављ становништва, Агенција успоставља и одржава систем фармаковигилансе који јој омогућава увид у нове податке о безбједности лијекова и предузимање одговорајаућих мјера. Фармаковигилантни систем из овог члана обухвата и прикупљање свих других података ради њихове процјене и знанствене оцјене, а који могу имати утицај на процјену односа користи и ризика примјене лијека.

(2) Фармаковигилантни систем Агенције и носилаца дозвола се успоставља и одржава у складу са Смјерницoм о доброј фармаковигилантној пракси.

Члан 4.
(Послови фармаковигилансе)

(1) Агенција у сврху успостављања и одржавања система фармаковигилансе и заштите здравља становништва обавља слиједеће послове:

a) Прикупља, обрађује и процјењује податке о нежељеним реакцијама лијекова употријебљеним у складу с упутама, а које добија од произвођача лијекова или носилаца дозволе за стављање лијека у промет (у даљем тексту: носилац дозволе), од здравствених радника, од пацијената, из литературе у складу са одредбама овог правилника, или извора других надлежних тијела;

б) Прикупља, обрађује и процјењује периодичне извјештаје о безбједности лијекова које добија од носилаца дозвола;

ц) Прикупља, обрађује и процјењује податке из постмаркетиншких клиничких испитивања лијекова које спонзорира произвођач или носилац дозволе, а које добије од носиоца дозволе;

д) Прикупља, обрађује и процјењује податке о неправилној употреби, о неучинковитости лијека и остале податке важне за безбједну употребу лијека и оцјену односа користи и ризика;

е) Обавјештава носиоца дозволе о свим озбиљним нежељеним дјеловањима лијека које добије из других извора (нпр. директно од пацијента или удружења пацијената), најкасније 15 дана од дана запримања таквог податка, при чему се дан запримања таквог податка сматра нултим даном;

ф) Потиче здравствене раднике да пријављују нежељене реакције или сумњу на њих;

г) Успоставља и ажурира базу података о пријављеним нежељеним реакцијама лијекова;

х) Провјерава систем фармаковигилансе код носилаца дозволе у Босни и Херцеговини.

(2) На основу прикупљених податак и извјештаја из става (1) овог члана, Агенција:

a) Оцјењује узрочно-посљедичне везе између примјењеног лијека и нежељене реакције;

б) Предузима потребне мјере ради заштите здравља становништва;

ц) Издаје детаљне упуте о начину комуникације у оквиру система фармаковигилансе.

Члан 5.
(Мјере заштите здравља становништва)

(1) Мјере заштите здравља становништва из члана 4. став (2) тачка в), а на основу података о безбједности лијекова добивених од произвођача или носилаца дозволе, здравтсвених радника, пацијенат, из литературе или других извора, и на основу оцјене односа између користи и ризика, односе се на:

a) Укидање дозволе за стављање лијека у промет, у складу са чланом 40. став (3) тачке б) и ц) Закона;

б) забрану продаје или повлачење из промета одређене серије лијека;

ц) предузимање предложених/одобрених хитних безбједоносних мјера;

д) одобравање и предузимање мјера минимизације ризика;

е) Измјене и допуне сажетка описа својстава лијека и упуте за пацијента.

(2) У случају потребе, Агенција објављује предузете мјере из става (1) овог члана путем службене web странице Агенције.

(3) Обавјештавање здравствених радника о безбједоносним подацима (као што је писмо здравственим радницима и сличне обавијести) убраја се у мјере заштите здравља становништва.

(4) У свом раду Агенција се у сврху провођења мјера заштите становништва, може ослањати на референтне институције из овог правилника, као што су Комисија за оцјену ризика на подручју фармаковигилансе и Комисија за хумане лијекове, те на Свјетску здравствену организацију.

Члан 6.
(Извјештавање међународних тијела за праћење и прикупљање нежељених реакција на лијекове)

(1) Агенција нежељене реакције на лијекове, забиљежене у Босни и Херцеговини, прослијеђује Колаборативном центру за праћење нежељених реакција у Упсали, након извршене оцјене узрочно-посљедичне везе.

(2) Агенција је у свом раду обавезна користити Медицински рјечник за регулаторне послове, који се темељи на рјечнику Међународног вијећа за усклађивање техничких захтјева за лијекове за хуману употребу.

Члан 7.
(Одоговорно лице за фармаковигилансу)

(1) Носилац дозволе је одговоран за фармаковигилансу лијека за који има дозволу за стављање лијека у промет.

(2) Носилац дозволе именује одговорно лица за фармаковигилансу са пребивалиштем у Босни и Херцеговини, у складу са чланом 32. Закона.

(3) Одоговорно лице за фармаковигилансу мора имати завршен фармацеутски, медицински или стоматолошки факултет.

(4) Одговорност одговорног лица за фармаковигилансу у случају лијекова са дозволом за интервентни увоз преузима одговорно лице за фармаковигилансу у правном лицу ком је одобрен интервентни увоз лијека.

(5) Одговорно лице у правном лицу ком је одобрено клиничком испитивање лијека одговорно је за фармаковигилансу лијека који се клинички испитује.

Члан 8.
(Послови одговорног лица за фармаковигилансу)

(1) Одговорно лице за фармаковигилансу из члана 7. овог правилника обавља сљедеће послове:

а) успоставља, организује и одржава систем прикупљања, обраде, процјене и чувања података о свим нежељеним реакцијама на лијекове и догађајима у вези с примјеном лијека или сумње на њих, који су били пријављени произвођачу, носилацу дозволе, лицима која обављају промоцију лијекова или који су запримљени из објављене литературе без обзира на географско поријекло извора података;

б) обавјештава Агенцију о безбједоносним извјештајима о појединачном случају (у даљем тексту: ИЦСР), попратним извјештајима, периодичним извјештајима о безбједности лијека (у даљем тексту: ПСУР), плану управљања ризиком и припадајућим додатним мјерама минимализације ризика, извјештајима о безбједности лијека у развоју и комуникацији према здравственим радницима;

ц) шаље Агенцији податке о свакој озбиљној нежељеној реакцији лијека или сумње на њу, које добије од здравствених радника или пацијената с подручја Босне и Херцеговине, на обрасцу пријаве и то најкасније 15 календарских дана од нултог дана;

д) шаље Агенцији податке о свакој неочекиваној нежељеној реакцији или сумњи на њу, коју добије од здравственог радника или пацијента с подручја Босне и Херцеговине, на обрасцу пријаве и то најкасније први радни дан након нултог дана при чему се радним данима сматрају дани од понедјељка до петка;

е) обавјештава Агенцију у писменом облику о свим осталим нежељеним реакцијама лијека, догађајима у вези с узимањем лијека или сумњама на њих, без обзира на географско поријекло или извор података и то у оквиру ПСУР-а;

ф) обавјештава Агенцију о прикупљеним подацима о безбједности лијека који су добијени постмаркетиншким испитивањима које спонзорира произвођач или носилац дозволе и то у оквиру ПСУР-а;

г) обавјештава Агенцију о оцјени фармаковигилантних података у периоду након добијања дозволе о стављању лијека у промет који су од значаја за оцјену односа користи и ризика и обухватају нова знанствено-техничка сазнања и то у оквиру ПСУР-а;

х) предлаже Агенцији активности које треба провести на темељу укупне оцјене фармаковигилантних података и осталих података који су потребни за заштиту здравља и то у оквиру ПСУР-а;

и) осигурава потпуне и благовремене одговоре на сва питања Агенције или шаље Агенцији све информације везане за процјену односа користи и ризика код примјене лијека, као и информације о изложености популације одређеном лијеку на подручју Босне и Херцеговине;

ј) прати и упућује Агенцији попратни (follow-up) извјештај којим се допуњавају информације из иницијалне пријаве, неопходне за детаљнију анализу пријаве или како би се пријава учинила ваљаном;

к) доступна је као контакт лице Агенцији током 24 сата;

л) доступна је као контакт лице за фармаковигилантну инспекцију;

(2) Литература која је предмет претраживања из става (1) тачке а) овог члана односи се на међународне и домаће знанствене часописе с фактором од‌јека једнаким или већим од један.

(3) Активности одговорног лица за фармаковигилансу носиоца дозволе за лијек требају осигурати функционисање фармаковигилантног система и у свим осталим дијеловима, укључујући контролу осигурања квалитете, стандардне оперативне процедуре, базе података, уговорне програме, примјену одредби Закона и овога правилника.

(4) Одговорно лице за фармаковигилансу мора се стално стручно усавршавати на подручју фармаковигилансе и о томе водити евиденцију.

(5) Фармаковигилантна инспекција може код носиоца дозволе провјерити испуњавање услова за одговорно лице за фармаковигилансу у складу са Смјерницама за добру фармаковигилантну праксу и овим правилником.

Члан 9.
(Регистар одговорних лица за фармаковигилансу)

(1) Носилац дозволе писменим путем обавјештава Агенцију о именовању одговорног лица за фармаковигилансу и свим промјенама везаним за одговорно лице за фармаковигилансу подношењем захтјева за измјену дозволе за стављање лијека у промет.

(2) Агенција води и одржава регистар одговорних лица за фармаковигилансу са свим прибављеним подацима.

(3) Носилац дозволе може именовати замјеника одговорног лица за фармаковигилансу.

(4) Носилац дозволе обавјештава Агенцију о именовању замјеника одговорног лица за фармаковигилансу.

(5) Замјеник одговорног лица за фармаковигилансу мора испуњавати исте услове, права и одговорности прописана одредбама овог правилника за одговорно лице за фармаковигилансу.

(6) Замјеник одговорног лица за фармаковигилансу може мијењати одговорно лице за фармаковигилансу у њеним пословима најдуже 60 дана у континуитету, осим у случају замјене током породиљског одсуства.

(7) Све одредбе овог члана аналогно се примјењују и на правна лица којим је дата дозвола за интервентни увоз лијека или дозвола за клиничко испитивање лијека.

Члан 10.
(Детаљни опис система фармаковигилансе носилаца дозволе за лијек и План управљања ризицима)

(1) Носилац дозволе обавезан је за све одобрене лијекове израдити и одржавати локални детаљни опис система фармаковигилансе и предати га Агенцији на оцјену и прихватање.

(2) Агенција у поступку и након поступка давања дозволе за стављање лијека у промет може затражити на увид и оцјену цјеловиту главну документацију о систему фармаковигилансе.

(3) Носилац дозволе у случају измјена детаљног описа система фармаковигилансе доставља измијењени систем Агенцији на процјену, подношењем захтјева за измјену дозволе за стављање лијека у промет.

(4) Агенција може за носиоце дозволе чији је произвођач изван Босне и Херцеговине затражити на увид глобалну главну документацију о систему фармаковигилансе.

(5) Носилац дозволе чији је произвођач изван Босне и Херцеговине предаје уз захтјев за давање дозволе за стављање лијека у промет документ који треба садржавати опис глобалног фармаковигилантног система који је израдио произвођач, и опис локалног фармаковигилантног система носиоца дозволе у Босни и Херцеговини.

(6) Носилац дозволе обавезан је План управљања ризицима (РМП) предати Агенцији на оцјену и прихватање у поступку давања/обнове/измјене дозволе, те га редовно ажурирати током животног циклуса лијека.

(7) План управљања ризиком (РМП) описује већ идентификоване (познате) и могуће (потенцијалне) ризике примјене одређеног лијека, описује начин како се сви или неки од наведених ризика могу додатно истражити, наводи мјере минимализације односно начин како ће се спријечити или умањити одређени ризик те одређује како ће се мјерити ефикасност одређених мјера минимализације ризика.

(8) План управљања ризицима се израђује и одржава у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси, а начин подношења РМП-а Агенцији описан је водичем: План управљања ризиком, који је доступан на службеној wеб странице Агенције.

Члан 11.
(Испитивање безбједности примјене лијека након давања дозволе за стављање лијека у промет)

(1) Сви поступци у вези с испитивањима безбједности примјене лијека након стављања лијека у промет проводе се у складу са овим правилником и Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

(2) Испитивања безбједности примјене лијека након стављања у промет обухватају сва интервенцијска и неинтервенцијска испитивања која се проводе с циљем оцјене безбједности примјене лијека који је одобрен за стављање у промет и за који је носилац дозволе одговоран у погледу започињања, провођења и/или финанцирања испитивања.

(3) Одговорно лице за фармаковигилансу обавезно је укључено у израду, преглед и оцјену плана испитивања за неинтервенцијска испитивања безбједности примјене лијека у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

(4) Носилац дозволе обавезан је обавијестити одговорно лице за фармаковигилансу о сваком неинтервенцијском испитивању безбједности примјене лијека и имати приступ плану испитивања које проводи носилац дозволе.

Члан 12.
(Периодични извјештај о безбједности лијека)

(1) Носилац дозволе обавезан је израђивати ПСУР-ове у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

(2) Периодичност слања ПСУР-а треба бити усклађена с пописом референтних датума Европске уније (у даљем тексту: ЕУРД попис).

(3) Ако активна супстанца или комбинација активних супстанци није наведена у ЕУРД попису, а наведена је на Привременом попису, одредбе овога правилника које се односе на ЕУРД попис су примјењиве на лијекове наведене на Привременом попису.

(4) За све активне супстанце или комбинације активних супстанци које се не налазе нити на ЕУРД попису нити на Привременом попису, а које имају дозволу за промет на тржишту Босне и Херцеговине, доставља се ПСУР у облику редовног извјештаја.

(5) ПСУР из става (4) овог члана треба слиједити сљедећу динамику: двапут годишње за вријеме прве двије године од прве дозволе за стављање лијека у промет, једанпут годишње за вријеме сљедеће двије године и једном у трогодишњем периоду за вријеме трајања дозволе за стављање лијека у промет, или кад то захтијева Агенција.

(6) Обавеза подношења ПСУР-а за лијекове који су одобрени на основу захтјева за генерички лијек, захтјева с библиографским подацима и за хомеопатски лијек, одређена је ЕУРД пописом.

Члан 13.
(Садржај ПСУР-а)

(1) ПСУР садржи најмање сљедеће податке:

а) увод с основним подацима о лијеку;

б) податке о статусу дозволе о стављању лијека у промет на тржиште изван Босне и Херцеговине (важеће дозволе, одузете дозволе, различите индикације итд.);

ц) преглед предузетих безбједоносних мјера изван Босне и Херцеговине и у Босни и Херцеговини који обухватају датуме, разлоге и врсту предузетих мјера (одузимање дозволе, ограничења, забране клиничких испитивања, варијације, хитне мјере и сл.);

д) промјене које се односе на податке о безбједности лијека као што су нпр. нове контраиндикације, мјере опреза, упозорења, нежељене реакције, интеракције и сл.;

е) податке о обиму продаје лијека у Босни и Херцеговини и ван Босне и Херцеговине, односно о обиму излагања пацијената лијеку;

ф) податке о појединачним случајевима озбиљних нежељених реакција за вријеме клиничког испитивања, промета лијека, или из литературе, без обзира на извор података, с анализом података носилаца дозволе;

г) нове информације о безбједности лијека које произилазе из додатних токсиколошких, предклиничких и клиничких испитивања, податке о тим испитивањима и њиховим циљевима;

х) групне податке о осталим нежељеним реакцијама с табеларним прегледом;

и) свеукупну процјену безбједности лијека с критичким мишљењем, оцјену односа користи и ризика као и оцјену постмаркетиншког искуства у односу на сажетак описа својстава лијека (потребно је посебно навести још и нерегистроване токсичне учинке, повећање учесталости већ познатих нежељених реакција, интеракције с другим лијековима, предозирање и његово лијечење, злоупотребу лијека и овисност, искуство с употребом у трудноћи и дојењу, учинке при дуготрајној употреби, сигурност лијека за ризичне скупине пацијената и сл.);

ј) остале додатне информације доступне након датума извјештаја;

к) закључак у ком је потребно посебно истаћи који подаци о безбједности мијењају досадашња искуства с лијеком и које мјере треба предузети и зашто;

л) ПСУР у прилогу треба садржавати посљедњу верзију референтног документа произвођача о лијеку (сажетак описа својстава лијека, упутство за пацијента);

м) ако у закључку ПСУР-а носилац дозволе наведе да су потребне одређене измјене и допуне у сажетку описа својстава лијека и упутству за пацијента, у што краћем року треба поднијети захтјев за измјену или допуну дозволе.

(2) Уз закључак ПСУР-а из тачке к) претходног става, носилац дозволе истовремено подноси попратно писмо у коме наводи да ће поступак варијације покренути одмах по испуњавању законских критеријума за подношење захтјева за измјену.

Члан 14.
(Подносилац пријаве сумње на нежељену реакцију лијека)

(1) У Босни и Херцеговини сумњу на нежељену реакцију могу пријавити:

а) здравствени радници;

б) носиоци дозволе;

ц) пацијенти и корисници лијекова;

д) за пословно неспособно олице, лице с тежом душевном сметњом или малољетно лице, сумњу на нежељену реакцију може пријавити родитељ, законски заступник, односно скрбник.

(2) Пријава сумње нежељене реакције лијека из става (1) овог члана може се извршити на један од сљедећих начина:

а) попуњавањем обрасца за пријаву нежељене реакције који је доступан на службеној wеб страници Агенције, те слањем истог поштом или електронском поштом на адресу Агенције;

б) електронским путем преко службене апликације Агенције за пријаву нежељених реакција.

Члан 15.
(Здравствени радници у процесу фармаковигилансе)

(1) Здравствене установе и сви здравствени радници обавезни су Агенцији пријавити сваку сумњу на нежељену реакцију лијека.

(2) Подаци о подносиоцу пријаве сумње на нежељену реакцију, као и подаци о пацијентима, сматрају се пословном тајном и Агенција их користи само за потребе фармаковигилансе и чувања здравља становништва, а обрађују се у складу са позитивним прописима за заштиту личних података.

Члан 16.
(Садржај исправне пријаве сумње на нежељену реакцију лијека)

(1) Исправна пријава сумње на нежељену реакцију треба садржавати најмање сљедеће податке о:

а) пријавитељу којег је могуће идентификовати;

б) пацијенту/кориснику лијека којег је могуће идентификовати (иницијали и/или доб и/или пол);

ц) називу лијека под сумњом (незаштићени или заштићени назив лијека);

д) сумњи на нежељену реакцију која се појавила.

(2) Агенција је дужна контактирати подносиоца пријаве и затражити недостајуће податке у року од 7 дана.

(3) Уколико се уостављеном року прибаве недостајуће информације, пријава се може сматрати исправном и прослиједити на даље поступање.

Члан 17.
(Обавјештавање Агенције о хитним безбједоносним мјерама)

(1) Одговорно лице за фармаковигилансу хитно, а најкасније 24 сата од запримања исте, обавјештава Агенцију о свакој хитној безбједоносној мјери која захтијева брзо реаговање у циљу заштите здравља, без обзира на географско поријекло и извор података, и предлаже мјере које је потребно подузети.

(2) Ако од Агенције не добије одговор у року 24 часа, предложене мјере се сматрају прихваћеним.

(3) Податке из ставова (1) и (2) овог члана одговорно лице шаље на обрасцу на којем је податак био достављен носиоцу дозволе, уз пратеће писмо на једном од три службена језика у Босни и Херцеговини, у ком се наводи проблем и образлажу предложене хитне мјере.

(4) Хитне безбједоносне мјере из става (1) овог члана предузимају се када постоји промјена у односу користи и ризика по здравље која захтијева предузимање мјера из члана 5. овог правилника.

Члан 18.
(Поступак по пријему пријаве нежељене реакције на лијек)

(1) По пријему пријаве нежељене реакције у вези с примјеном лијека (у даљем тексту: пријава) Агенција предузима сљедеће кораке:

а) Контактира подносиоца пријаве уколико је потребно;

б) Обрађује нежељену реакцију у складу с интерним актима Агенције;

ц) Обавјешћуј носиоца дозволе о насталој нежељеној реакцији (уколико је примјењиво);

д) Даје оцјену узрочно-посљедичне везе;

е) Обавјешћује Центар за међународни надзор над безбједношћу лијекова Свјетске здравствене организације у Уппсали, по донесеној оцјени узрочно-посљедичне везе између пријављене нежељене реакције на лијек и лијека под сумњом.

(2) Агенција и носила дозвола еу оквиру својих фармаковигилантних система требају имати дефинисане алгоритме за оцјену узрочно-посљедичне повезаности између штетног догађаја и примијењеног лијека, ако се ради о нежељеној реакцији лијека у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

(3) Агенција на основу достављених података и података доступних из литературе, обавља процјену степена узрочно-посљедичне везе између нежељене реакције и примијењеног лијека, и то на сљедећи начин:

а) Није могуће процијенити – разред примјењив на појаве нежељених догађаја код којих су доступни подаци недовољни, контрадикторни или непоуздани за процјену узрочно-посљедичне везе између лијека и догађаја, те се подаци не могу допунити или потврдити;

б) Условна – разред примјењив на догађаје за које су доступни одређени подаци, али процјена није могућа без додатних информација које су тренутно у прикупљању или провјери;

ц) Није вјероватна – догађај се не појављује у логичном временском слиједу након примјене лијека или би могао бити јасније објашњен другим узроцима као што су болест, друго лијечење, околишни или токсични фактори;

д) Могућа – догађај се појављује у разумном временском слиједу након примјене лијека, али постоји алтернативно објашњење (нпр. клиничко стање, други лијек, околишни фактори) које такође може објаснити реакцију;

е) Вјероватна – догађај се појављује у јасној временској повезаности с примјеном лијека и вјероватно се не може објаснити другим узроцима, реакција се повлачи или значајно смањује након прекида терапије (енгл. децхалленге), а може се поновно појавити при поновној примјени (енгл. рецхалленге), иако то није нужно за потврду;

ф) Сигурна – догађај има јасну временску повезаност с примјеном лијека, не може се објаснити другим факторима и постоји потврђени поврат реакције при поновној примјени лијека, фармаколошки механизам или познати профил лијека подупиру узрочну везу.

(4) Агенција користи и податке из ПСУР-а у циљу оцјене односа користи и ризика примјене лијека.

(5) Агенција на основу достављених података и података расположивих из литературе, оцјењује нежељено дјеловање лијека, као и однос користи и ризика.

(6) Агенција на основу оцјене одлучује о мјерама из члана 5. овог правилника.

Члан 19.
(Инспекцијски надзор)

(1) Инспектор за фармаковигилансу по потреби или у редовним периодима обавља преглед дјеловања система фармаковигилансе код носилаца дозволе.

(2) У случају утврђених пропуста предлажу се мјере у складу са законским одредбама.

Члан 20.
(Комисија за фармаковигилансу)

Агенција може за потребе рјешавања проблема на подручју фармаковигилансе именовати комисију састављену од стручњака из области фармаковигилансе, која има савјетодавну улогу.

Члан 21.
(Детекција сигнала)

Активности у вези с утврђивањем нових ризика или промјеном познатих ризика примјене лијека (детекција сигнала) Агенција проводи у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

Члан 22.
(Лијекови под додатним праћењем)

Сви лијекови који су подвргнути додатном праћењу, односно лијекови коју су у складу с Правилником о начину и поступку разврставања лијекова означени симболом окренутог једнакостраничног црног трокута, сматрају се лијековима с додатним праћењем, и на наведене лијекове се примјењују одговарајуће посебности исказане у Смјерници о доброј фармаковигилантној пракси.

Члан 23.
(Пријава терапијског неуспјеха)

(1) Здравствени радник и носилац одобрења обавезни су пријавити терапијски неуспјех лијека у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

(2) Случајеви недостатка терапијске ефикасности лијека се не пријављују у облику ИЦСР-а, већ их треба прикупити и анализирати у сљедећем ПСУР-у.

(3) Одступајући од става (2) овог члана, у облику ИЦСР-а објављују се случајеви који испуњавају услове за пријављивање недостатка терапијске ефикасности лијека унутар рока од 15 календарских дана, при чему се дан пријема таквог податка сматра нултим даном.

(4) Случајеви који испуњавају услове из става (3) овог члана су:

а) недостатак ефикасности лијекова који се користе у критичним стањима;

б) недостатак ефикасности лијекова за лијечење болести опасних по живот;

ц) недостатак ефикасности вакцина;

д) недостатак ефикасности контрацептива.

Члан 24.
(Пријаве из клиничких испитивања)

(1) Наручилац клиничког испитивања обавезан је пријавити све сумње на нежељене реакције лијека у складу с позитивним прописима којим се реглише област клиничких испитивања лијекова у Босни и Херцеговини.

(2) Здравствени радник који судјелује у неинтервенцијском испитивању лијека у својству испитивача, обавезан је пријавити све сумње на нежељене реакције лијека у складу са Смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси.

(3) Агенција континуирано прати безбједносни профил лијекова који се налазе у промету и у клиничким испитивањима на подручју Босне и Херцеговине те у вези с тим предузима потребне мјере, прати извршавање оабвеза носилаца дозвола и наручиоца клиничког испитивања, или представника наручиоца клиничких испитивања у вези фармаковигилантних обавеза прописаних Законом и овим правилником.

Члан 25.
(Писмо здравственим радницима)

(1) Писмо здравственим радницима је информација којом се обезбјеђује сигурна и дјелотворна употреба лијекова.

(2) Писмо из става (1) овог члана доставља носилац дозволе.

(3) Писмо здравственим радницима не смије садржавати никакав облик оглашавања лијека.

(4) (Прије доставе Писма носилац дозволе обавезан је са Агенцијом постићи договор у вези са садржајем, планом комуникације, пописом приматеља и распоредом доставе Писма.

(5) Носиоци дозволе и Агенција обавезни су при изради Писма и у вези начина комуникације према здравственим радницима и јавности поступати у складу са смјерницама о доброј фармаковигилантној пракси, Модул XV – Комуницирање о сигурности примјене лијекова (eng. Guideline on good pharemacovigilance practices (GVP) Module XV – Safety communication).

(6) Писма здравственим радницима Агенција објављује на својој службеној wеб-страници.

Члан 26.
(Годишњи извјештај о пријавама нежељених реакција на лијекове)

(1) Агенција сваке године објављује извјештај о пријавама нежељених реакција за претходну годину на својој службеној wеб-страници.

(2) Извјештај из става (1) овога члана садржи најмање сљедеће податке:

а) укупан број пријава;

б) пријаве нежељених реакција лијекова и вакцина;

ц) изворе пријава;

д) својства пријава нежељених реакција лијекова и вакцина;

е) разврставање лијекова;

ф) доб и пол пацијената;

г) врсте нежељених реакција;

х) озбиљност нежељених реакција лијека;

и) исход нежељених реакција на лијек;

ј) степене узрочно-посљедичне везе;

к) нежељене реакције лијекова по органским системима.

Члан 27.
(Измјене и допуне Правилника)

Измјене и допуне овог правилника вршиће се на начин и по поступку за његово доношење.

Члан 28.
(Престанак важења прописа)

Ступањем на снагу овог правилника престаје важити Правилник о начину пријављивања, прикупљања и праћења нежељених реакција на лијекове („Службени гласник БиХ“ број 58/12).

Члан 29.
(Ступање на снагу и објава)

Овај правилник ступа на снагу даном објаве у „Службеном гласнику БиХ“.

Број 10-02.3-2812/26
27. марта 2026. године
Бања Лука

Предсједавајући
Стручног савјета
Ведран Марчинко, с. р.